ARTOgledalo u običajima i verovanjimau našoj tradicionalnoj kulturi
Katarina Obradović
Pod pojmom ogledala u našoj tradicionalnoj kulturi podrazumevalo se telo (prirodno ili veštačko) koje zahvaljujući svojoj glatkoj površini ima sposobnost da uz pomoć te površine reflektuje likove bića ili stvari.
Pomenuto svojstvo imanentno je i nekim objektima iz prirode kao npr. površina vode i njena sposobnost da reflektuje odraz ali i predmetima koje je stvorio čovek, kao što je to sâm predmet ogledalo ili mač i sablja. Pored praktične primene, za ogledalo su bile vezane mnoge magijske radnje, ali i mnoge zabrane. Dušan Bandić navodi da ,,(…) Gotovo svi magijski činovi u vezi sa ogledalom sastojali su se u posmatranju odraza na njegovoj površini pod povoljnim uslovima; gotovo sve zabrane u vezi s njim bile su u stvari zabrane posmatranja tog odraza u nepovoljnim okolnostima. U prvom slučaju svet viđen u ogledalu shvatao se kao svet neslućenih mogućnosti. U drugom slučaju shvatao se kao svet neslućenih opasnosti. U oba slučaja pogled u ogledalo zamišljao se kao (željeni ili neželjeni) kontakt sa svetom radikalno različitim od ovog našeg svakidašnjeg…“.1[1]
U shvatanju našeg naroda duboko je bilo rasprostranjeno verovanje po kome ogledalo figurira kao vrsta prolaza između dva sveta: ovostranog i onostranog. U tom pogledu najpoznatija i najznačajnija je zabrana ogledanja u ogledalu u onoj kući u kojoj se dogodio smrtni slučaj. Smatralo se izuzetno opasnim da se u ogledalu vidi lik mrtvaca ili sopstveni lik. Verovalo se da se u tom slučaju može dogoditi sledeće: bilo mrtav, bilo živ, čovek bi mogao napustiti svoj svet. Mrtav čovek bi mogao da oživi i da se vrati među žive (da se povampiri), a živ čovek bi mogao umreti i napustiti ovaj svet. I danas je rasprostranjena praksa prekrivanja ogledala u kući gde se dogodio smrtni slučaj. Praksa prekrivanja ogledala i okretanja ogledala je trebalo je da “zatvori prolaz“ između dva sveta – ovostranog i onostranog. Ogledalo se takođe koristilo u apotropejskoj magiji.* U okviru svadbene ceremonije često su ogledalo ušivali u nevestinu opremu smatrajući da će na taj način zarobiti u ogledalu likove zloočnika ili demona. Tako ,,zarobljeni“ na površini ogledala oni su gubili svoju moć.
U našoj tradicionalnoj kulturi takođe je bilo rasprostranjeno verovanje da se uz pomoć ogledala može proreći budućnost. U tom smislu najreprezentativniji je onaj primer koji navodi Dušan Bandić u svojoj knjizi “Narodna religija Srba u 100 pojmova“, a to su stihovi pesme “Početak bune protiv dahija“:
“Pa od jada svih sedam dahija
Načiniše od stakla tepsiju,
Zagrabiše vode iz Dunava
Na Nebojšu kulu iznesoše
na vrh kule vrgoše tepsiju
u tepsiju zvjezde povataše
da gledaju nebeske prilike
što će njima biti do pošljetka
oko nje se sastaše dahije
nad tepsijom lice ogledaše
sve dahije očima vidješe:
ni na jednom glave ne bijaše.
Takođe, devojke pred udajom su koristile ogledalom ne bi li videle svog izabranika. Jedan takav ritual najdetaljnije je opisao Radovan Kazimirović. Ritual se sastojao iz sledećih postupaka: devojka bi petkom vezla peškir koji je kasnije poklanjala nakon završetka rituala. Pri svetlosti mladog meseca udavača bi dovodila dete u vrt dečaka mlađeg od 12 godina ili devojčicu koja još nije dobila menstruaciju. Dete bi ogrnula peškirom a potom ispred njega stavljala ogledalo. Posmatrajući odraz meseca u ogledalu dete bi govorilo o budućoj udaji i budućem mužu udavače. Među Kučima u Crnoj Gori uz pomoć ogledala nastojali su da uhvate lopove. Na prag kuće u kojoj se dogodila krađa donosili su karlicu sa vodom na koju su stavljali mač ,,vukovac“.**[2] Dve devojčice mlađe od osam godina gledale su u površinu vode i površinu sečiva. Verovalo se da će na površini videti odraz lopova i opisati njegov izgled.
U Homolju su ,,hvatali“ odraz pomračenog meseca u tepsiju sa vodom. U tu tepsiju bi potom stavljali britvicu koju su koristili u lečenju i izgovarali neke bajalice. Nakon završetka pomračenja homoljske babe bi se krstile tri puta i vadile britvicu iz vode. Verovalo se da je britvica na ovaj način osvećena i ispunjena lekovitim silama.
Što se tiče savremenih verovanja u vezi sa ogledalom veoma je rasprostranjeno ono po kome se smatra da svako ko razbije ogledalo neće imati sreće 7 godina. Kako je ogledalo predemet koji kada je ušao u svakodnevnu upotrebu bio izuzetno skup neki ovo verovanje povezuju sa tom činjenicom. Činjenica da razbijeno ogledalo donosi 7 godina nesreće moglo je navesti ljude da se pažljivije odnose prema njemu.
[1] Dušan Bandić,Narodna religija Srba u 100 pojmova, Nolit, Beograd,str.100
*apotropejska magija:vrsta magije koja treba da pruži zaštitu od zlih sila
** Mač vukovac-mač na čijem je sečivu izgravirana figura vuka. U pitanju je oružje stranog porekla. Predstava vuka je bila zaštitni znak oružarskog esnafa grada Pasua u Nemačkoj. Vuk je životinja kojoj su se pripisivala natprirodna svojstva i moći pa je stoga to značenje preneseno i na mač.