Joga Retreat 

RAJ ZA AVANTURISTE
Anđela Erceg

Oduvek sam imala želju da odem na neki joga retrit. Da odvedem samu sebe na put i uradim nešto što zaista želim. Za ovu Kinesku novu godinu odlučila sam da odem u Indoneziju, na Bali, na sedam dana.

Moja prva impresija je bila:‚Kakvo zelenilo, kakva živost!‘ Vozač, Gana, koji me je vozio do hotela mi je ujedno i bio divan vodič koji mi je objašnjavao običaje, kulturu i lokalne zanimljivosti. Spomenuo mi je  da  se tu pravi i prodaje jedna od najskupljih kafa na svetu, koja se zove kopi luvak (kopi luwak). Objasnio mi je da se priprema na sledeći način: životinje slične mačkama,  odnosno azijski cibeti (Asian  civet),  hrane se zrnima cveže kafe, koja se posle uzima iz njihovog izmeta, pere vrelom vodom, te se zrna kafe vade iz ljuspica koje su se formirale u probavnom traktu životinje. Posle se kafa prži i melje. Zbog neobičnog i dugog procesa  pripreme  ova kafa ima specifičnu aromu i ukus,  stoga ne čudi  njena visoka cena na tržištu. Mene je miris asocirao na tursku kafu i ukus je bio jednako lep. Zatim sam je uporedila sa balinežanskom kafom koja je bila kiselija i za par nijanski snažnija. Degustacija se dalje nastavila sa kakao kafom, kokos kafom, avokado kafom, kafom sa začinima i sa raznim čajevima poput:  hibiskusa, limunske trave, đumbira, kurkume i mangostina (eng. mangosteen).  Svi su bili jedinstveni i bogati za sebe.

Nakon začinjenih čajeva osetila sam da mi se nepce, i sve u meni, probudilo i oživelo.

Naša destinacija bila je Drim Hil koja ima samo 98 stepenika do vrha gde se nalazi recepcija, kuhinja i gde smo radili jogu. Tu me je sačekala Ana, kundalini instruktorka iz Moskve, i preporučila da probam indonežansko jelo „gado-gado“ sa ljutkastim kikiriki puterom i sok od banane i avokada. Kakva eksplozija ukusa, tekstura; bogatstvo u svakom zalogaju. To je bio trenutak kada sam otkrila da moje nepce zvanično prihvata malo ljuću hranu. Nakon toga sam se uputila ka svojoj sobi i ka kupatilu koje  je bilo pored. Ono što me je najviše zadivilo jeste da nema krova iznad kade,  samo sunčevi zraci, a nema ni pločica, jer kome to još treba,  već  samo kamenje. Da sam mogla, ponela bih to kupatilo kući. Nakon toga sam imala svoju prvu balinežansku masažu.

Moj prvi čas kundalini joge. Kundalini joga se radi sa svojom energijom iliti našom potencijalnom energijom koja se nalazi u podnožju sakralnog dela kičme. Cilj kundalini joge jeste da budemo zdraviji, srećniji i u blagostanju. Ukoliko se redovno izvodi ona može da menja našu karmu. Krije (kriya)  se sastoje od vežbi disanja (pranajama), asana, mudri, mantri i krija meditacija (mogu da budu dinamične sa pokretima kao i one u lotus pozi). Ono što je zaniljivo jeste da se većinom izvodi zatvorenih očiju i krije se izvode po nekoliko minuta. Svaka se meri, i za svaku od njih postoji određeno vreme i postoje tačne instrukcije i jako je važno da se pravilno izvode. Časovi kundalini joge su nam uglavnom počinjali sa mantrom  om namo guru dev namo  (značenje: klanjam se božanskom učitelju koji se nalazi u nama samima), a završavali smo sa mantrom  sat nam  (značenje: istina je u nama). Preporučuje se nošenje sve
tlijih boja, bele boje ili boje slonove kosti jer bela boja širi našu auru. Neki instruktori kundalini joge pokrivaju glavu sa maramom ili turbanom u predelu poslednje sedme ili krunske čakre,  jer iz nje energija izlazi. Stoga učinkovitost je veća kada probudimo sopstevnu energiju nakon tih sat i po i zadržimo je u sebi. Moram da priznam da je bilo zanimljivo iskustvo ali nimalo lagano. Bilo je dana kada sam uspevala da se fokusiram na disanje dok sam u nekoj veoma bolnoj pozi i posle određenog vremena nisam više ni osećala trnjenje u nogama niti bol u rukama, već kao da sam uspela da prođem kroz taj sloj fizičke senzacije i kroz disanje da oslobodim bol iz uma i tog dela tela. U tim momentima ne možeš da se ne zapitaš koliko moći poseduje tvoja koncentracija na disanje. Svi koji smo bili tu smo bili zaintrigirani za ovu veoma snažnu jogu, i svaki put kao da smo se i radovali i malo strahovali od tog časa. Za tih sedam dana, svako od nas je došao do različitih reakcija. Jednom smo radili meditaciju za otvaranje srčane čakre i većina je osetila jak bol u grudima i vremenom su se svi rasplakali, u stvari izjadali. Svima nam je bilo potrebno čišćenje od nagomilanih emocija.

Pored kundalini joge radili smo i vinjasa jogu (vinyasa yoga)  koja se ukratko može objasniti kao tranzicija iz jednog pokreta u drugi koji se prati disanjem, svojom namerom i svojim tokom u tom trenitku. Obično se počinje sa pozdravom sunca,  u  stojećim pozama, zatim slede sedeće poze, ali i to zavisi od samog instruktra. Većina poza ima i svoje modifikovane verzije,  tako da je prilagodljivo za sve. Svake večeri smo imali organizovanu neku aktivnost. Prve večeri smo „pokušavali‘‘ da naučimo nekoliko koraka iz tradicionalnog balinežanskog plesa ali jedino čega se sećamo od toga je kolektivni smeh i simultano trošenje kalorija. Zatim, jednom smo pripremali  

večeru. Pripremali smo supu sa jakfrutom i kokosovim mlekom. Sam jakfrut podseća na ukus banane, manga i ananasa i zajedno sa kokosovim mlekom, kurkumom, čilijem, belim lukom i đumbirom daje odličnu supu, koja zagreje celo telo.

Obilazak vodopada i delfina

,,Bali je ostrvo sa hiljadu bogova, jer svaka kuća ima mali hram i svakoga dana ga celivaju i prinose hranu da bi se duhovi mogli nahraniti‘‘, objašnjavao je vozač, Alen. Isto nam je rekao da oni hramovi koji su prekriveni sa crno-belom tkaninom su muški bogovi, a oni koji su prekriveni sa žuto-belom su ženski. Veliki deo populacije pokazuje poštovanje prema religijskim običajima. Vozili smo se kroz pirinčana polja i tako smo se spuštali do vodopada Sekumpul, koji se sastoji od sve ukupno sedam vodopada. Fidži vodopad sastoji se od tri vodopada, i tu smo se prvi put okupali i stajali tačno gde voda pada. Bili smo svi jako srećni i slobodni kao deca.

Sledeći vodopad koji smo posetili bio je Santipala, u čijoj se blizini nalazi ašram, sveto mesto gde se izvodi meditacija i joga. Nakon što smo svi bili prekriveni blatom (svi smo izgledali kao da smo deo nekog kozmetičkog plemena) išli smo da se saperemo u svetoj vodi u koju se uliva voda sa vodopada.

Uliva se kroz sedam cevi i rečeno nam je da moramo da se prislonimo kod svake cevi i tako se okupamo.

Lovina je poznata po svojoj  plaži sa crnim peskom, zbog vulkana u blizini, i zbog delfina. Bili smo  u uskom brodiću i kada smo se udaljili od obale ugledali smo grupu delfina koja  nam je  oduzela dah. Bilo je tako umirujuće gledati ih kako elegantno i graciozno plivaju.

Pored svih ovih aktivnosti,  masaže su nam bile uključene u program svaki dan a trajale  su i  do dva sata. Imali smo relaksacionu masažu celog tela, balinežansku masažu, piling sa lekovitim biljkama i blatom i kupku sa cvećem. Nakon Lovine, uputili smo se u Ubud, raj za turiste i ljubitelje hrane. Za razliku od Lovine, Ubud je malo veći grad i mnogostruko je više naseljeniji. Najviše ima stranaca,  a najmanje lokalaca. Na Baliju nema klasičnih taksi vozila, ali zato svi koji su odande i imaju auto rade kao taksisti. Moram priznati da ovde nismo obilazili mnogo znamenitosti, ali jesmo nekoliko restorana zbog kojih bih se opet vratila. Posetili smo Goa Gajah iliti Slonova pećina (
Elephant Cave)  koja je sagrađena u 9 veku, ali su je tek holandski arheolozi otkrili dvadesetih godina prošlog veka, a fontane i bazeni su tek otkopani 1954. godine. Pećina se nalazi u steni,  a u nju se ulazi kroz usta demona. Unutra je dosta mračno i zadimljeno od mirisnih štapića, zato što je ovo mesto za molitvu. Mogu se videti simboli hinduizma i budizma, u obliku boga Šive i Ganeše sa slonovom glavom.

Što se tiče restorana, preporučila bih dva omiljena, iako je hrana izvanredna u svakom restoranu. Prve večeri smo otišli u restoran Zest, o kom nam je govorila Eni, koja je tamo već bila pre dolaska u Lovinu na joga retrit. Nakon njenih slikovitih opisa svi smo malo zabalavili i poželeli da tamo odemo. I to se i ostvarilo! Pošto je Eni već bila tamo, znala je da je tamo velika gužva, pa je unapred rezervisala sto. Bile smo sve jako uzbuđene i gladne. Pre ulaska u restoran, svi se izuvaju u nadi da će ih njihova obuća čekati. U sredini se nalazi ogromno drvo frendžapenija, a stolovi su oko njega. Sve tako deluje moderno sa kombinacijom betona, drveta i zelenila oko restorana. Ovo mesto nam se jako dopalo jer vlasnik ima i ogromnu baštu u kojoj uzgaja svo povrće i voće koje se sliži, tako da je sve uvek sveže. A druga stvar, sva jela su vegeretijanska i veganska. Nažalost , nemam puno slika jer sam želela da uživam u svakom trenutku pa sam slikala očima. Ukoliko biste želite da posetite njihov sajt gde se nalazi jelovnik, link sledi: https://www.zestubud.com/menu-grid
A drugi restoran je BaliBuda, koji je jednako zanimljiv sa svojom autentičnom ponudom. https://balibuda.com/menu/
U Ubodu se svake godine u aprilu održava festival hrane, i tada svi vlasnici restorana promene jelovnik koji se samo tada služi. Možda je ovo subjektivno, ali hrana kao da se ovde služi na nekom višem nivou. Kao da ljudi iz svetskih metropola ovde nađu inspiraciju pa onda donesu to u svoj kraj. Sveži avokado sa drveta nikako ne može da bude isti kao onaj iz prodavnice,  zar ne?Sve u svemu, Bali je pun zanimljivosti gde možete da naučite i oplemenite svoj duh. Bogata tradic
ija,  jedinstvena fauna i flora, siromašni ali velikodušni žitelji i odlični domaćini, mesto koje svima od srca preporučujem.