Istorija kineske filozofije – uvod pre uvoda – Aleksandar Filipović


Istorija kineske  filozofije
– uvod pre uvoda –
Aleksandar Filipović


Za ljubitelje  filozofije  prirodno je da određene filozofske ideje vide kao nevidljivu mrežu sveukupne stvarnosti. Na taj način  čitav svet biva podvrgnut filozofskom tumačenju i svaka kultura stoji na filozofskim osnovama. Nažalost, istina je da je filozofija ostala u senci velikog broja  nauka,  koje su  se iz nje razvile  i koje  danas  preuzele ulogu filozofije u tumačenju sveta  u kome živimo. Ali, upravo je filozofija  antičke  Grčke bila ta  koja nam je podarila savremene nauke. Filozofija im je  pružila  predmet i metodologiju naučnog istraživanja i postavila temelje svim naukama koje  poznajemo  danas.

Filozofija se danas bori za preživljavanje i ono malo tema kojima se bavi svode se pretežno  na  moralna  i etička  pitanja, politiku  i  pitanje o  ljudskim pravima,  te  opravdanosti  ljudskog poboljšanja putem genetičke manipulacije  i slično. Filozofi više nemaju moć i ne osećaju se pozvanim da  naveliko  tumače i objašnjavaju ljudski svet, ne stvaraju se više veliki sistemi koji pretenduju na sveobuhvatnost čitavog ljudskog iskustva. Izgleda da su filozofi nemoćni pred  kompleksnošću ljudskog postojanja i poznatog nam sveta i niko,  ko je ozbiljan po pitanju  statusa,  koji u lokalnoj filozofskoj zajednici ima, neće se odvažiti da,,misli  Šnaveliko“.

Dakle, neosporno je da je antička filozofija  zaslužna za temelje  evropske naučne misli, za racionalističku i logičku osnovu metodologije našeg naučnog pogleda na svet, za razvoj medicine i političke teorije, za teoriju umetnosti i umetničkog stvaranja, za temelje na kojima se razvila  savremena psihologija, itd.

Da li je slična situacija i u dalekoj Kini? Da li je filozofija u istorijskom razvoju kineskog društva učestvovala u formiranju i očuvanju kineske civilizacije? Koje su to kulturne tekovine koje direktno ili indirektno duguju svoje postojanje kineskoj filozofiji i na koji  način su filozofi tretirani tokom kineske istorije?

U tom pogledu kineska kultura nije ništa manje ,,filozofska“ no što je evropska. Ne samo da je konfučijanstvo  već dve hiljade godina dominanta društvena teorija,  već je ono dalo formu i kreiralo sveukupnost društvenih odnosa u čitavom kineskom društvu. Sa druge strane,  taoizam,  kao druga  autohtona kineska filozofija, imao  je  sasvim drugačiji život i neprocenjivo  mnogo  doprine  o kineskoj medicini, nauci, načinu na koji kinezi gledaju na prirodu,  kao i  borilačke veštine  sa svojom sveobuhvatnom praksom, itd.

Nažalost , čak i u naše vreme interneta i globalnih komunikacija, na našim prostorima još uvek je prisutno nedovoljno poznavanje kineske kulture i, ne tako retko, pogrešno tumačenje tekovina kineske filozofije koja je, osim u najgrubljim crtama poznata samo filozofski obrazovanim pojedincima. Postoji mnogo istorija  zapadne filozofije na našem jeziku,  koje su dostupne svima,  koje nam pomažu da razumemo koliko dugujemo filozofiji Evrope,  ali ni upola dovoljno članaka, knjiga, časopisa, elektronskih izdanja koji su posvećeni filozofiji Istoka i osobito istoriji Kineske filozofije,  koja je  svakako,  doprinela čitavoj svetskoj filozofskoj baštini.

Postavlja se pitanje zašto bi bilo koja filozofska tradicija bila relevantna  danas kada filozofija sama po sebi ne zauzima istaknuto mesto u kulturi svakodnevice? Filozofi nisu više visoko cenjeni i poštovani kao vrhunski tumači sveta i oni koji imaju moć da objasne skrivene poluge stvarnosti. Malo ko otvara filozofsku literaturu da bi  dobio odgovor o tome kako valjano živeti i šta je  suština iz koje sve nastaje. Za to imamo  Instagram  i  Youtube. Zašto  bi se iko danas pitao o Lao Ceu, Konfučiju,  Mo Cuu,  Menciju, Čuang Ceu? Zašto su ovi ljudi,  koji već hiljadama godina  obitavaju  u  ,,nebeskim  kraljevstvima besmrtnika’’ beskonačno udaljenim  od današnjice,  uopšte bitni za  zemaljski  svet u kome živimo? Svaki od pomenutih giganata filozofske misli drevne Kine je ostavio neizbrisiv trag na kulturnom telu ove najmnogoljudnije nacije,  koja,  zauzvrat,  danas oblikuje planetu na kojoj živimo. Makar i malo meškoljenje ovog ekonomskog giganta proizvodi cunamije na svetskoj ekonomskoj i društvenoj sceni. Kineska kultura je zbog svojih specifičnih kulturoloških razloga,  koje ćemo pokušati da izložimo  detaljnije  kasnije , bila oblikovana ovim filozofijama mnogo više  nego što iko od nas može da pretpostavi,  i one i  dan-danas oblikuju  način na koji  Kinezi gledaju na svet oko sebe i uređuju isti u skladu sa načelima koja su te filozofije postavile.


Kineska civilizacija je u doslovnom smislu reči uređena spram filozofskih stavova kojima, pre svih, domira konfučijansto kao glavni filozofski pravac tokom  poslednja  dva milenijuma. I dan-danas ako  prolazite hodnicima  kineskih osnovnih i srednjih škola i visokoobrazovnih institucija, možete čuti kako učenici i studenti  recituju izreke Konfučija i drugih  kineskih filozofa. Često su one suviše stilozovane i literarno uobličene da bi ih  čak i  učenik srednje škole razumeo, ali ostaju u pozadini njego  ve svesti i svaki Kinez zna u bilo koje doba dana i noći po nekoliko stranica takvih izreka. Zbog prirode  kineskog jezika i pisma pre svega, ove izreke se ne parafraziraju ili se dela čitaju kao obavezna lektira. Kinesko pismo je piktografsko,  tj. znakovi  kineskog pisma su se tokom svoje istorijske evolucije razvijali iz simbola,  od kojih je svaki imao svoje značenje. Slično kao u našim  evropskim jezicima,  pisma koja su nastala iz  feničanskog alfabeta,  a  u kojima je  slovo A  obrnuto   na stranu ili  naopačke  predstavljalo  glavu bika, da bi kasnije izgubilo svoju simboličku  vrednost i  zadržalo samo  fonetsku. Kod  drevnih Kineza ta transformacija i uprošćavanje iz piktografskog u fonetsko pismo se nije nikada dogodila. I  posle dosta pojednostaljivanja samih karaktera i uprošćavanja,  kinesko pismo je i  dalje piktografsko i  svaki karakter ima veliki broj značenja u zavisnosti gde se u rečenici nalazi i samog konteksta u kome se upotrebljava. Postoji pravilan redosled poteza  prilikom pisanja svakog karaktera  i potrebno je znatno vreme da se ovlada  osnovnim pisanim znakovima. Počev od osnovne škole, svake godine se uči 500 znakova. Relativna pismenost podrazumeva da vladate sa 6000 do 7000 znakova. Zbog svega navedenog dominantan oblik učenja u Kini već vekovima je ponavljanje i učenje napamet. To je razlog zbog kojeg se sve izreke Konfučija,  Mencija, Lao Cea  i drugih uče napamet  i  ponavljaju nebrojeno puta. Zamislite samo situaciju,  u kojoj se u svakoj  evropskoj školi u svakoj učionici u isto vreme (pošto Kina ima samo jednu vremensku zonu) ponavljaju  pasusi iz Platonove ,,Države“  ili Aristotelove ,,Metafizike“! Takođe, postoje škole borilačkih veština koje praktikuju recitovanje nekih tekstova uz ponavljanje pokreta određenih formi. To se naročito odnosi na najmlađi uzrast vežbača koji recituju  tekst posvećen porodičnoj harmoniji i poštovanju roditelja pod  nazivom:  Dì  Zǐ  Guī  –  koji je napisan  u doba  Ćing  dinastije  (1636 – 1912)   i čiji autor je Li Ju Siu (1661 –  1722), a koji je zasnovan na učenju Konfučija. U toj zbirci tekstova sabrana su  i u stihovima od po tri karaktera izložena standardna učenja koja su već vekovima bila deo uobičajnog vaspitanja dece i omladine  na  konfučijanskim osnovama. To je  zaista neobično u današnje vreme,  u kome najmlađe generacije obrazuju  influenseri preko Instagram-a i svojih  Youtube  kanala.

U narednim tekstovima koji će ovde biti prezentovani,  planiramo da pokažemo do koje mere  je kinesko društvo prožeto i oblikovano filozofskim stavovima i koliko je filozofija,  koja je u Kini pre svega bila okrenuta čoveku i njegovom položaju u kosmosu, oblikovala društvene norme, dala oblik društvenom telu Kine i na koji način ta ista filozofija još uvek utiče na to kako će Kinezi oblikovati globalni svet,  usklađujući ga sa sopstvenim filozofskim stavovima. Takođe ćemo se truditi da pokažemo istovetnosti i razlike u razvoju fiozofskih ideja,  koje se dešavaju paralelno u Evropi i u Kini,  kad god je to poređenje od koristi za razumevanje suštinskih razlika u razvoju kultura Evrope i Kine.