Сезан је волео казашке јабуке

Андреј Сен-Сењков

Са руског превела Мирјана Петровић

БУКЕТ ОД ПЕТ ПЕСАМА АСИЈЕ ХАЈРУЉИНЕ

Букет је попут збирке бројчаника са великим бројем акварел казаљки. Има оних које показују столећа. И оних што показују милисекунде. Али се и једне и друге крећу истом брзином – брзином одсуства. Застале су попут трепавица животиње пре него што ће да трепне по последњи пут.

Букет је попут небодера и облакодера из птичје перспективе. Којим невероватним птицама припадају ове очи? Изгледа оним којима су интересантне зграде у облику цветова и цветови у које се отварају врата па можеш да се уселиш.

Букет је попут одбеглог грашка повртарских махунарки украса. Бижутерија сладког мириса, нанизана на ручицу-трачицу.

Букет је попут куглица у јапанским флиперима паћинко. Није важно дал` добијаш ил` губиш. Важно је да ослушкујеш њихов малени патуљасти звук, док се сударају међусобно, стварајући тренутачне, непостојане округле букете.

Андреј Сен-Сењков: (не)званична биографија

Андреј Сен-Сењков је човек који је рођен у Душанбеу, што је можда и разлог што се у његовој поезији слива руски језик и топла средњоазијска магија. Одатле је кренуо да руски језик у песми доводи у питање, а онда му мистериозно не да одговор.

Његова поезија је нешто између шале коју ниси сигуран да ли је чуо како треба и филозофског трактата који се отопио на сунцу. У њој се најобичније ствари – папирна кеса, тацна, комадић стакла – претварају у кључеве за откључавање нових универзума. То је као да вам неко шапуће најважнију ствар на свету, а ви мислите да је причао о времену.

Освојио је најпрестижнију руску награду за књиженост – Андреј Бели, и штошта још.

Његове књиге су преведене на двадесетак језика, што значи да људи широм планете покушавају да дешифрују његове идеје на свом матерњем језику. Замислите тај хуманитарни подухват.

Укратко: Сен-Сењков је мајстор да из џепа извади потпуно нови пејзаж, а да вам притом није јасно када вам је ставио руку у џеп. Читате га и питате се: „Па, је л’ ово генијално или ја једноставно не разумем?“ А онда схватите да је у том двоумљењу читава поента.

Andrei Sen-Senkov: The (Un)Official Biography

Andrei Sen-Senkov is a man who was born in Dushanbe, which is perhaps the reason his poetry blends the Russian language with a kind of warm, Central Asian magic. From there, he embarked on a journey to call the Russian language in poetry into question, only to mysteriously withhold the answer.

His poetry is something between a joke you're not sure you heard correctly and a philosophical treatise that has melted in the sun. In it, the most ordinary things—a paper bag, a tray, a piece of glass—transform into keys for unlocking new universes. It's as if someone is whispering the most important thing in the world to you, and you think they were just talking about the weather.

He has won the most prestigious Russian literary prize—the Andrei Bely Prize—and a whole bunch of others.

His books have been translated into two dozen languages, which means that people all over the planet are trying to decipher his ideas in their native tongues. Just imagine that humanitarian endeavor.

In short: Sen-Senkov is a master at pulling a completely new landscape out of his pocket, without you even realizing when he put his hand in your pocket. You read him and ask yourself, “Well, is this genius or do I just not get it?” And then you realize that the entire point lies in that very doubt.